Mada paulovnija nije pretenciozna ona je ipak živo biće i zahteva brigu i ljubav. U ovom članku čemo Vam opisati osnovne momente procesa gajenja ovog neverovatnog drveta i potrudičemo se da svakog meseca dopunjujemo činjenicama i slikama procedure koje trebate ispuniti kod svog zasada.
Želimo da ukažemo na naše ogromno zadovoljstvo od gajenja paulovnije. Što im više pažnje čovek posvečuje toliko bujnije one rastu. Zadovoljstvo je da se posmatra kako za samo nekoljiko meseci mlado drvce paulovnije izrasta u visoki stub. Slike niže pokazuju prirast paulovnije za jednu godinu. Visina paulovnije na drugoj slici je 5,20 m.
1. Bez obzira dali su zasađene u jesen ili u proleće stabljike paulovnije počinju svoj vegetativni period od sredine aprila do početka maja. Naravno, ključnu ulogu igra temperatura. Moguče je da kod ranijeg zatopljenja stabljike puste listiće pre vremena. Moguče je da kad ima slana ili zahlađenja nakon toga da izmrznu. Paulovnija prevazilazi mraz tako što pušta nove letoraste. Ovaj proces prosto usporava razvoj za 15-tak dana ali ih ne ubija.
2. Nakon što su prošli period zamrzavanja od poslenjih ili nižih pupoljaka na svakoj stabljici izbijaju obično po dva letorasta. Ostavite ih da porastu do otprilike desetak santimetara i onda slomite slabiji. Tako Vi formirate buduče stablo drveta.ova procedura je naročito važna kada odgajate paulovniju za drveni materijal. Ako ostavite letoraste paulovnija če se razviti kao žbun.
3. Sledi naj krehkiji i težak period za stabljiku. Ona je još uvek mala a trava niče i ako nebude uklonjena (obično ručno) postoji opasnost da potisne razvoj paulovnije ili čak i da je uguši. Protiv žitnih trava se možete boriti i herbicidima ali kod širokolistnih trava ih treba ukloniti ručno. Dobro je da okopavate mlade stabljike u prečniku od oko 30-40 cm.
4. U ovom pperiodu je i najveći rizik od napada neprijatelja. Na našim usevima smo primetili kupusnu noćinku i slabiji napad belokrilke. U svakoj poljoprivrednoj apoteci če te dobiti savet kako da se suprotstavite ovim neprijateljima. Borba sa njima nije skupa. Kod nas je bilo potrbno tri puta da prskamo u periodu ranog razvoja paulovnije. Kada su stabljike porasle do jednog metra produžile su da rast sa po 5-10 cm. na dan i insekti bukvalno nisu stizali da im naškode. Tokom protekle godine, bolesti na našim paulovnijama nismo primetila.
5. Kultučenje ili filizovanje je proces pri kome se krše ponikle sporedne grančice. To se radi u cilju formiranja pravog stvola bez razgranjavanja barem do osmog metra. Nedostatak grana garantuje kvalitet drveta bez čvorova barem do tamo dokle se uklanjuju. Mora se paziti da se listovi ne slome dok su zeleni jer onda ostaju ranice u stvolu. Ovaj proces se može ponoviti jedno 5 puta u zavisnosti od vrste gajene paulovnije.
Pravilno pridržavanje ovih nekoliko važnih koraka vodi ka odgoju visokih, izpravljenih drveta koji su stvarno gordost za vlasnika. Očigledno je da što više napora i pažnje posvetite u prvoj godini to če te u sledečim godinama postići bolje rezultate.
