Paulovnija nije samo još jedno ekzotično drvo. Teško je nabrojati sve oblasti gde se koriste razni delovi paulovnije a da se pri tome neka oblast ne propusti. Drvna masa, listovi, cvetovi – svi oni imaju svojstva koja nam mogu biti korisna.

Celo drvo – sa zapanjujućim brzim rastom je jedno malo blago za ekologe. Oni su otkrili da je paulovnija sa svojim brzo rastečim sistemom korena izuzetno dobra za pošumljavanje erozijom ugroženih terena. To je odavno rutinska praksa u nekim zemljama – naprimer u SAD-u, gde je erozija konstantan problem. Paulovnija je odgovarajuča i za ponovno pošumljavanje masiva postradalih od požara; osim očiglednih prednosti ozbiljnom količinonskom masom listova, nakon listopada ona obezbeđuje brzo prirodno torenje postradalih površina.

Naravno, njeni neobični kvaliteti su je odavno uvrstali u skoro obaveznu šumsku vrstu u baštama i parkovima – na samo u Aziji a i u SAD-u i Evropi. Ogromnim listovima i bogatom krunom, a da pri rastu nije potrebno čekati niz godina, pruža debelu senku na mestima za odmor; tako parkovi sa paulovnijom predstavljaju prijatne prohladne kutke usred vručina i prašine velikih gradova. O tome – koliku ogromnu zelenu (fotosintezirajuču) površinu predstavlja njena lisna masa i koliko puno ugljen dioksida prerađuje – čak nije ni potrebno govoriti. Ako mpostoji drvo, čije se predstavnici mogu nazvati „plućima gradova“ to je onda paulovnija.

Sami listovi imaju dimenzije oko 75 cm. u prečniku i zato nije čudo prerada značajnih količina ugljen dioksida – respektivno proizvodnja kiseonika odatog u atmosferi prilikom njihove fotosinteze. Lisna masa paulovnije je odgovarajuča svojim sastavom za pripremanje dodatne hrane travopasnim životinjama – ona sadrži približno 20% proteina i kvaliteti su joj skoro slični detelini. Lak pristup listovima i visok prirast obezbeđuju nisku cenu koštanja ishrane – jedan od naj važnijih pokazatelja kod izbora hrane u industrijskom stočarstvu. Ali to nije jedino koje se kod paulovnijinih listova ceni. Ustanovljeno je da oni sadrže substance koje povoljno utiču na rad jetre, bubrega i žuči, a isto tako dobro deluje kod plučnih stradanja. U Kini su ova njihova svojstva odavno poznata; čak se i farmaceutska industrija bavi proizvodnjom lekova baziranim na paulovniji. Listovi imaju i druga svojstva – njihova upotreba u kozmetici i azijskim zemljama je isto taliko stara koliko i njihova upotreba u medicini ali za Evropu to je novost; jedva u poslednjih nekoliko godina ekstrakti listova paulovnije se uključuju u sastav kremova i parfema. To isto važi i za cvetove – aroma cvetova paulovnije se opredeljuje kao „vanilina, aroma pudera i malo bademova“. Ustanovljeno je da je to zahvaljujući heliotropinu koji se sadrži u cvetovima – supstanca poznata u parfimeriji koja se sadrži i drugim aromatima (naprimer Tahitijanska vanila). Analiza arome procvetale paulovnije je obavljena takozvanom "GC mass spec" – metodom zasnovanom na gasovoj hromatografiji i spektrometriji mase.

Ne možemo da ne skrenemo pažnju na još jedam deo čudesne paulovnije – krupni cvetovi koji svakog proleča zasipaju njene grane. Osim lepotom oni se ističu i vrlo prijatnim mirisom. Pčele cene njihova prednost i zato se iz košara u blizini paulovnijevih šuma dobija med izuzetnog kvaliteta. Med paulovnije je lagan, providan, vrlo svetao i aromatan; po boji i konsistenciji može da se uporedi jedino sa bagremovim medom. Isto kao i bagremov i on je najboljeg kvaliteta. Osim kao delikates on služi i kao lekovito sredstvo. Poznata su njegova svojstva koja utiču i pomažu kod lečenja bronhita i drugih bolesti sistema za disajne, poboljšava funkcie žuča, jetre i sistema za varenje u celini. Ovi kvaliteti meda od paulovnije su zahvaljujuči biološko aktivnim supstancama koje se nalaze u cvetovima i ništa čudno što se oni koriste i kao hrana. Osim kineskog iskustva u vezi sa ovim ne treba propustiti i modernu u poslednje vreme upotrebu cvetova paulovnije kao popunjeni kremom čepići – možda zvuči kao ekzotični desert ali je več deo menija nekih evropskih restorana.

Čak i semena ovog čudesnog drveta imaju svoju primenu: još u 19-tom veku su se koristili za pakovanje prilikom transporta finog kineskog porcelana. Ustvari to je i bio način na koji je paulovnija dobila svoj put do SAD-a.

Kvaliteti paulovnije se mogu videti u sledečoj tablici za upoređivanje:

Karakteristika poređenja po brzini rasta prvih 7 vrsta brzo rastećih drveća na našoj planeti.

Na tabeli se vidi da vrste Paulovnije (Paulownia spp.) imaju najbrži rast, ne uporediv sa bilo kojom drugom vrstom.

*Podaci su dobijeni istraživanjem na teritoriji SAD-a

Od svih pokazanih vrsta paulovnija je naj ne zahtevnija u odnosu na kvalitet zemlje. Ona se lako adaptira na različite vste zemlje s tim što je jedini i specifičan zahtev prisustvo dovoljno vlage u prvim godinama njenog razvoja. Drvo živi dugo – od 70 do 100 godina što ga pre svega čini izuzećem u odnosu na druge brzo rasteće vrsta. Kod izbor vrste paulovnije treba uzeti u obzir njenu izdržljivost na niske temperature. Zna se da Paulownia tomentosa izdržava na mrazeve do -27°С, Paulownia elongata – do -16°С, a Paulownia fortunei ne izdržava temperature ispod 0°С.

Firma Velboj DOO obezbeđuje sadni materijal paulovnije koji ima ne samo brzi rat a i visoku tolerantnost ka niskim temperaturama u našoj zemlji.

Kao što smo več rekli vrste paulovnije sa prirastom od 1 kub. Metra za 7-8 godina su jedne od najbrže rastečih vrsta na planeti. U vremenika kada, pre uvođenja bilo čega novog u proizvodnju ili poljoprivredu, treba da moslimo dali to neće štetiti prirodi, u epohi kada društvo napokon počinje da meri svoj tehnološki napredak sa stepenom očuvanja prirode, paulovnija se opet ispostavlja jedno malo bogatstvo. Brzi rast drveta je isključivo povoljan za dobijanje velikih količina biomase za kratko vreme. Puno proizvođača več uvodi ovu praksu na svojim gazdinstvima; gusto zasađene paulovnije u kratkom roku dostižu neobhodni razvoj a da pri tome ne zauzima puno obradive površine. Iskoriščava se sve od drveta – stablo, lisna masa i t.d. Biomasa od paulovnije je odgovarajuča kako za silažu (odnosno za hranu stoke) tako i za mnoštvo drugih namena, među kojima i kao sirovina za alternativne obnovljive izvore energije. Jedna od naj perspektivnijih aplikacija je bioetanol dobije od celuloze. Osim mnogobrojnih oblasti gde se koristi bioetanol, momentalno neki naučnici ga vide kao gorivo budučnosti – lako za proizvodnju i upotrebu bez rizika za okolnu sredinu. Postoje dve metode za dobijanje bioetanola – jedna je sa kultiviranim u tom cilju mikroorganizmima koji koriste celulozu kao izvor energije i koji odaju etanol kao produkt procesa razmene; druga je bazirana na delovanju određenih enzima koji razgrađuju celulozu do željenog proizvoda. Bez obzira što je prva jeftinija i ćešće korišćena, obe imaju prednosti i budučnost. Kao što smo več pomenuli biomasa od paulovnije je odgovarajuča sirovina za proizvodnju bioetanola ali i ne jedina. Kod obrade paulovnije i dobijanja drvenog materijala od nje, normalno ostaju grane i drugi delovi koji se formalno nazivaju otpadak, ali ne samo da se ne izbacuju več su i još jedan izvor celuloze za dobijanje bioetanola. Odgoj i obrada paulovnije se tako se uključuje ne samo u krug razmene materija u prirodi a i aktivno doprinosi održanju ekološke ravnoteže i očuvanju prirode na našoj planeti. Od celuloze drveta se dobijaju i tako aktualne danas pelete koje se koriste kao gorivo za kotlove za grejanje stanova ili čitavih zgrada a isto tako i za industrijske potrebe, s tim što im upotreba neprestano raste. Lako i jeftino dobijanje biomase je moguće zbog sledečih kvaliteta paulovnije:

- ne zahteva ponovnu sadnju; čak i nisko odsečena iz panja izrasta nova stabljika koja tako brže raste pošto joj je koreni sistem več razvijen.

- stablo se može odrezati bilo kada – nismo u zavisnosti od sezone i rokova za prikupljanje berbe.

Realno, ništa se od drveta paulovnije ne gubi; ništa ne zagađuje i ne menja okolinu. U tom smislu nije preuveličano da je nazovemo “Drvo budučnosti“ zato što naša planeta ima budučnost jedino ako pristupamo njenim resursima potrebnom brigom.

Jedan od interesantnih kvaliteta drveta paulovnije je fantastčno svojstvo njenog drveta i to je njegova univesalnost. I makar i da je bilo korišćeno vekovima, danas još uvek nastavljamo da se iznenađujemo njegovim mnogobrojnom svrhama koriščenja – zaključno i takvim za koje do sada nismo znali. Naravno, stimul da se traže nove i nove svrhe koriščebja drveta od paulovnije su niski troškovi za njenu proizvodnju. Nakon što uporedimo cenu sa kvalitetima postaje jasno da nismo daleko od idealnog drveta.

Ono što prvo ostavlja utisak kod drveta od paulovnije jeste da je vrlo lako. To je i razlog da se rađe koristi kod izrade detalja, gde je lakoča od velikog značaja a upravo kod avio konstrukcija kao i delovi za plovne objekte. Isto tako vrlo je cenjeno i kod materijal za izradu kaseta, paleta, gotovih proizvoda za transport jer se tako štedi na opštoj težini ukupne robe za transport; to vodi do manjeg razhoda goriva, mogučnost da se prevozi više robe a iz toga i do niže cene prevoza, što je na kraju krajeva cilj svakog ko se bavi logistikom. U poslednje vreme ova vrsta drveta se rado koristi za interijerna rešenja u proizvodnji automobila. Odgovarajućim ga čini kombinacija kvaliteta a to što je lagano je samo jedan od njih.

Sledeći kvalitet je nisak sadržaj vlage i nisak stepen opasnosti od požara kod drvenog materijala od paulovnije. Ono je oko 10-12% vlažnosti, teško upija vodu i zbog toga se detalji izrađeni od njega ne deformišu onako kako se primečuje kod većine drvenih delova izloženih vlazi. Razlog ovome je njegova vlaknasta struktura zbog specifike njegoih čelija. Upravo to ga izdvaja kod izbora drveta za proizvodnju sauna i nameštaja. Kvaliteti ga čine povoljnim skoro za sve: dečje igračke, roletne, parket i ne na poslednjem mestu za proizvodnju muzičkih instrumenata. Materijal se odlikuje specifičnim akustičkim svojstvima koje azijski majstori muzičkih instrumenata odavno poznaju, ali razvoj i u ovoj oblasti tek predstoi.

Često se kao nedostatak drveta od paulovnije spominje njegova niska tvrdoča. Da to je stvarno mek materijal i u mnogim oblastima koriščenja to je prednost. Ima naravno i takvih gde je potrebno da materijal bude tvrd.u takvim slučajevima se furnira sa tvrđim drvetom, naprimer orahom. Razlika u ceni takvog proizvoda u poređenju sa istim, izrađenim samo od oraha je vrlo ozbiljna. Razlika u težini je isto tako različita i ne na poslednjem mestu treba spomenuti i to da bi vatrogasne vlasti u mnogim državama bile u panici da vide kuču punu orahovinom, dok je paulovnijev drveni materijal (zbig niskog sadržaja smola) teško naterati da gori. Ustvari momentalno većina proizvođača koriste paulovniju kod izrade onih delova nameštaja koji se ne vide; tako postižu lakoču, čvrstinu, nisku cenu i izdržljivost na deformacije. Ne možemo da propustimo a da ne spomenemo da se drveni materijal od paulovnije ne povređuje od drvojeda. Ovu činjenicu vrlo cene u zemljama u kojima jepraksa da se živi u kučama od drveta – ako smatrate da je sitnica setite sa kako su nam se babe žalile na povređeni nameštaj; neki od nas su sami viđali njihove stare šifonjere izštraftane od ovog parazita. Razlog je to što za razliku od brzo rastećih vrsta roda Quercus, kod kojih se tanini koncentrišu u listovima, kod paulovnija trpa tanine u drvetu što je čini izdržljivom na invaziju drvojeda i termita.

Često upoređuju paulovniju sa balsovim drvetom. Ne može se odreči da poslednje ima neke kvalitete ili ipak – detaljno pogledano paulovnija ga prevazilazi u nekoliko pokazatelja. Pre svega za razliku od balse paulovnija ne upija lakove i epoksidne smole; čak i vodu što smo spomenuli. To je i razlog da je prioritetnija kod izrade ne samo klupa za saune a i raznih takmičarskih čamaca – u kombinacii sa lakočom i niskom cenom. Koriščenje paulovnije u sportovima ne završava sa ovim – od nje se prave daske za surfing, snoubord i skije.

U opremanju kuča i stanova skoro da nema mesta gde drvo od paulovnije da nije poželjno – osim za roletne, lamperiju i nameštaj, nakon furniranja od nje se proizvodi fantastičan parket. Ljubiteljima umetnosti specijalno saopštavamo da je paulovnija materijal koji rezbari sa zadovoljstvom obrađuju upravo zbog mekoče; u kombinaciji sa teškom zapaljivošču i otpornošču na deformacije ovaj materijal je idealan za naj složnije rezbarstvo. Ne na poslednjem mestu u spisku kvaliteta ovog drveta je gladkost i nedostatak čvorova. Interesantno svojstvo greda od paulovnije je to da zadržavaju šrafove na krajevima a da pse pri tome ne cepaju; to se može videti na slici.

Izložene do ovde činjenice kategorički dokazuju da poulovnija nije prosto samo još jedna vrsta drveta – ona je način da se pravi biznis. Ne slučajno je zovu „Drvo – naftna platforma“; ona če Vam stvarno doneti novac. Energetika, poljoprivreda, umetnost ili nauka – u ma kojoj oblasti da su Vaši interesi, tamo če se naći mesti i za paulovniju – Drvo budučnosti. Sa njom če ta budučnost biti sigurnija, toplija i bezopasna. Uvek ima vremena da izvučete korist iz njenih mogučnosti i ipak nal odgovarajući momenat je sada!

Tweet

Share

0

• Претходна
• Следећа