Mada krštena po ruskoj carskoj čerki i niderlandskoj kraljici, paulovnija je poreklom iz Kine. Poznata je i u Japanu jiš iz davnih vremena.
Oba naroda – praktični i istovremeno cenjujuči lepotu, su joj dali različita poetska imena – Izumrudeno drvo, Imperatorsko drvo ... Paulovnija je bila nerazdelni deo etno kulture ovih naroda – koristili su je za izradu nameštaja ( naj vrednije u jednoj japanskoj kuči – kimona, su se čuvala upravo u kutijama od drveta paulovnije) za druga pokučstva pa čak i za kuče. Poznato je da su požari bili naj strašnije sto je moglo da se desi jednoj kuči u onim vremenima. Izuzetna osobina drveta od paulovnije – da teško gori – je stvoria ovu tradiciju , sačuvanu donekle i do danas. Druga tradicija glasi, da kada se u jednoj kuči rodi žensko, porodica zasadi u dvorištu jednu paulovniju. Kad žensko poraste i nađe sebi muža, glava kuče otsiče to drvo. Tada je to drvo stvarno veliko, a drveni materijal dobijen od njega je dovoljo kvalitetan i u dovoljnoj količini da bi se od njega izradio najlepši kovčeg u kome mlada supruga da čuva svoja dragocena kimona. Praktično i lepo – paulovnija je možda i naj tačniji simbol japanske kulture. Čak i danas još uvek u Japanu postoje kuče izrađene od drveta paulovnije; to je sve još tako cenjeno od vlasnika zato što je lepo, presižno i normalno bezopasno kod požara.
Nameštaj od drveta paulovnije nije retkost i u Kini. Naprotiv. Smatra se da ne samo pre a da i danas nema kineske kuče u čijem pokučstvu da ne prisustvuje barem deo nameštaja od mitskog drveta. Naravno, poznate su i mnoštvo drugih predmeta od drveta paulovnije. Čuveni muzički instrumenti, koji su bili prava tajna za evropljanina, stupio prvi put u nepoznate Kinu i Japan su samo još jedan od tih predmeta. Čak i blaga japanske kulture – čarobnice plesa i pesme – gejše, su koristile paulovniju da bi pojačale svoje čari. Deo pribora za šminku svake od njih je bio tanka, specijalno obrađena i osušena grana paulovnije sa kojim su crtale svoje obrve, stvarajuči tako nedostižnu tajanstvenost pogleda.
Naravno, ne treba propustiti i činjenicu da je paulovnija prekrasno drvo – sa svojim, glatkim kao pliš, listovima i jarkim lila boje cvetovima, ona je dostojna za ukras svakog parka i bašte. U Kini i Japanu ovakva upotrba datira od pre mnogo vekova i predstavlja u izvesnom smislu nacionalnu tradiciju.
Ustvari, koliko je paulovnija povezana sa istorijom i životom ovih zemalja, govori i činjenica da je ona čak i deo oficijalnog političkog života. Japanci, koji vole kako estetiku tako i simboliku, izabrali su upravo paulovniju za amblem u kabinetu predsednika vlade – to je takozvani MON – reč koja se koristi za označavanje i podcrtavanje nečijeg ličnog ili porodičnog identiteta; ustvari slična po značaju kao „grb“ i nosi isto poslanje. I tako – grb u kabinetu predsednika vlade Japana predstavlja upravo stilizovani izgled paulovnije. Teško da postoji kategoričniji način da se podvuče nacionalni značaj paulovnije za japanski narod od njenog prisustva na Ordenu izlazečeg sunca. To je prvi orden Japana, osnovan 1875-e godine, koji se uručuje ličnostima sa zaslugama za ovu zemlju. Ne možemo da propustimo i prisustvo paulovnije na japanskoj valuti – na moneti od 500 jena je opet Ona – paulovnija.
Interesantan detalj japanskog etnosa je hanafuda – unikalne karte za igru, koje izražavaju različite. U početku Hanafuda su koriščene za različite složne igre sa koima su se zabavljali blagorodnici. Zabranjene za običan narod, igre kartama a naročito kocka, ulaze široko u japanski život otvaranjem Japana ka Zapadnom svetu. Karte su opisali razni autori a igra sa kartama je postala popularna u mnogim zemljama pa i u Južnoj Koreji. Mada su karte nazivane mnogim i različitim imenima tokom raznih epoha i u raznim zemljama, jedno je ostalo ne promenjeno – na njima je uvek izražena paulovnija. Ustvari, kažu da ih i Jakuza (japanska mafija) koristi ali ovu činjenicu se nismo usudili da lično proverimo.
Ulaskom u Evropu paulovnija je dobila još imena – Adamovo drvo – po asocijaciji na list smokve; po predanjima, prvi čovek Adam je koristio smokvin list umesto odeče, a upravo sa smokvinim listom su evropljani upoređivali list paulovnije; и Foxglove (u prevodu "lisičine rukavice") – u Velikoj Britaniji foxglove flower yovu digitalis, pošto mesta obrasla digitalisom su bila omiljena skrivališta lisica a cvetovi paulovnije su ličila na cvetove digitalisa. Tako da ju je svaki narod nazivao različito ali je i svaki narod koristio paulovniju u zavisnosti od svojih potreba i tradicija. I pored usmerenosti evropljana praktičnom mišljenju ne možemo propustiti i to, da je paulovnija kao dekorativna vrsta vrlo dobro prihvačena u parkovima Starog kontinenta, da i danas ne može da se zamisli park bez nje. Paulovnije ima u mnogim gradovima Evrope pa i u Bugarskoj.
Možda se, kada gledate slike pailovnije sečate da ste videli slične listove u malom parku do Vas, ili da ste se divili jarkim bojama u gradskom parku? Naj verovatnije ste viđali paulovniju. Ali niste znali da to nije još jedna vrsta drveta, a nešto više. Drvo čuda – skupilo u sebi prošlost nekoliko kultura, ali isto i Drvo budučnosti o čijim kvalitetima nam predstoji još mnogo da učimo.
